lunedì 24 novembre 2014

Баллада повешенных. Balada dos enforcados.





Мы умирали, страдая,
звук свой последний глотая.
Ветер ногами пиная,
видели, как свет исчезает.

Солнце наш крик услыхало.
Воздух подставил объятья.
Слова превратились в кристаллы
невысказанного проклятья.

Прежде, чем все завершилось,
мы всем показали умело:
зло, что за час получилось,
стоило нам жизни целой.

Вот мы скользнули из бреда
к гибели без расслабленья,
вымолвив древнее кредо
тех, кто умирал без прощенья.

Тот, кто осмеял пораженье,
позорил нас или конфузил,
в подобном другом удушенье
пусть сам узнаёт этот узел.

Те, кто нас в землю зарыли,
шли дальше своею дорогой,
Пусть кто-то в тумане и пыли
подходит к могиле убогой.

А та озорная девчонка,
что легкой улыбкою скрыла
желанье сказать нам вдогонку,
лицом навсегда изменилась.

Взращенная злоба ворчаньем
легла вместе с кровью на плечи.
А то, что назвали страданьем -
недоговоренные речи.

Todos morremos com pena
engolindo a última voz,
dando pontapés ao vento
vimos esvair-se a luz.

O grito arrastou o sol,
o ar fez-se estreito,
cristais de palavras,
a última praga dita.

Antes de tudo acabar
lembrámos aos sobreviventes
que o preço foi a vida
pelo mal feito numa hora.

Escorregámos no gelo
duma morte não aliviada,
dizendo o antigo credo
dos que morrem sem perdão.

Quem se riu da nossa derrota
e do modo e da vergonha dela,
sufocado pelo mesmo aperto
aprenda a conhecer o nó.

Quem nos espalhou terra nos ossos
retomando tranquilo o caminho,
chegue desfigurado à sua fossa
no nevoeiro da madrugada.

A mulher que escondeu sorrindo
a pena de ela nos recordar,
cada noite ache na sua cara
um insulto do tempo e uma escória.

A todos guardamos rancor
que cheira a sangue coalhado,
o que então chamámos dor
só é uma história em suspenso.